ISTORIJAT

BIP - NASLEDNIK NAJSTARIJIH BEOGRADSKIH I SRPSKIH PIVARA

Počeci proizvodnje piva u Beogradu vezuju se za mlinarskog stručnjaka Čeha Vajnhapala iz Sremske Mitrovice, koji je daleke 1839. godine  dobio dozvolu od kneza Miloša da otvori malu radionicu za varenje piva. Iste godine Čeh je počeo i sa proizvodnjom, ali je kapacitet ove pivare bio mali, sve je bilo zasnovano na ručnom radu pa je ona zbog toga nazivana i ''ručnom pivarom''. Dve godine kasnije u beogradskom predgradu Sava-mahala otvorena je nova i modernija pivara ciji je vlasnik bila kneginja Ljubica i ova pivara se popularno nazivala ''knezeva pivara''. Vajnhapalova pivara bila je tesko pogodena konkurencijom Knezeve pivare, koja je pod upravom Konstantina Hadije, poznatog zemunskog pivara, bila tehnicki znatno bolje opremljena. Iako mu Vajnhapalova pivara nije predstavljala ozbiljnu konkurenciju, knez Milos je pokusao da za svoju pivarau obezbedi monopol na sledecih 15 godina, ali mu to nije dozvolio Drzavni savet, objasnjenjem da bi se time nanela steta Vajnhapelovoj pivari. Poslovanje Vajnhapalove pivare nije napredovalo, tako da je on morao vrlo brzo, krajem 40-tih godina XIX veka da je zatvori.

Knezeva ili Velika pivara

Opremu od Vajnhapala preuzeo je Filip Dordevic, koji je 1850. godine podigao malu pivaru u donjem delu Cetinske ulice, gde je nastavio sa proizvodnjom piva. Tehnicka proizvodnja Dordeviceve pivare zasnovana je takode na rucnom radu, a zbog malog kapaciteta  nazivana je ''Malom pivarom'', a knezeva pivara ''Velikom''.

Inicijativom grupe imucnih beogradskih trgovaca 1871. godine osnovano je u Beogradu '' Prvo srpsko pivarsko akcionarsko drustvo'' s kapitalom od 50.000 dukata carskih. Najveci akcionari ovog drustva bili su: Ilija Milosavljevic Kolarac, Jakov Bajloni, Jovan Pandela, Velimir Protic itd. Filip Dordevic je u akcionarsko drustvo uneo svoju ''Malu pivaru'' koja je bila njegov akcionarski udeo. Jedan deo kapitala akcionarskog drustva iskoriscen je za obnovu uredaja i nabavku boljih postrojenja, ali je proizvodnja i dalje obavljana rucnim radom, pa se stoga nisu mogli postici veci rezultati. Obnovljena Dordeviceva pivara pocela je sa radom 15. januara 1872. godine. U prvoj godini rada skuvano je svega 177 kazana piva, tj. 7.965 akova, od cega je prodato 4.858 akova. U sledecoj poslovnoj godini pivara je proizvela 5.750 akova od cega je prodato 5.061 akov. Cista dobit pivare za 1874. godinu bila je 35.063 grosa carsijskih. Kako je zarada bila mala akcionari su odlucili da pivaru daju u zakup Jovanu Vrabecu na period od 3 godine 1877-1880.  Ni ovaj poslovni potez akcionara nije doneo boljitak tako da se Pivarsko drustvo naslo pred stecajem, te je stoga odluceno da se pivara proda firmi .''Ignjat Bajloni i sinovi'' sto je i uradeno 5. oktobra 1880. godine.

Ignjat J. Bajloni	Zaglavlje poslovnog pisma bajlonijeve pivare

                                           

Ignjat Bajloni modernizovao je do tada skupu i nekonkurentnu rucnu proizvodnju piva uvodenjem prve parne masine. Stari kazani zamenjeni su novim uredajima u kojima se pivo kuva na pari. Umesto drvenih kaca ugradene su betonske cisterne za odlezavanje, te se tako pivo hladilo sistemom cevi, a ne ledom. Stare niske podrume zamenili su prostraniji, a slad se proizvodio u velikim provetrenim prostorijama. Umesto rucnog prevrtanja jecma uvedena je mehanicka obrada.  Bajlonova pivara proizvodila je crno pivo jacine 16 stepeni i svetlo pivo jacine 14 stepeni, koje je bilo slicno poznatom plzenskom pivu.  Pivara je 1892. godine prodala 280.000 flasa piva, a na velikoj svetskoj izlozbi u Parizu 1900. godine dobila je drugu nagradu za kvalitet. Bajlonijeva pivara je 1903. godine proizvodila oko 28.000 litara svetlog ("Prvenac" i "Plzen") i crnog ("Prvenac" i "Salvator") piva.

  90-tih godina XIX veka Bajlonijeva parna pivara osvojila je znacajna priznanja za kvalitet svojih proizvoda:

•  zlatna medalja 1889. god.na svetskoj izlozbi u Parizu  
• srebrena madalja, - na izlozbi u Anversu 1889. god. 
• zlatna medalja 1900. god. na svetskoj izlozbi u Parizu

 Oglas Bajlonijeve pivare u ''Politici'' 1908. godine.

Izgled  Bajlonijeve pivare pocetkom XX veka

Proizvodni kapaciteti narocito su povecani pocetkom XX veka kada je montiran drugi deo parne masine, zatim ''garbe'' kotao, dok je izgradnjom arterijskih bunara prestalo koriscenje vode iz dunavskog vodovoda.  Tokom balkanskih ratova, proizvodnja piva u Bajlonijevoj pivari se smanjila, da bi za vreme prvog svetskog rata, u godinama austrjiske okupacije pivara sasvim obustavila rad. Vredan je paznje podatak da je najveci srpski romansijer Bora Stankovic od 1906. do 1913. godine radio kao kontrolor drzavne trosarine u Bajlonijevoj pivari.

Godine posle Prvog svetskog rata bile su period nove temeljne rekonstrukcije Bajlonijeve pivare. Medjutim trebalo je da prodje mnogo godina da bi se ovi kapaciteti potpuno iskoristili. Pivara je imala kapacitet koji pri osmocasovnom radu iznosio oko 80.000 hektolitara godisnje.

Prodaja piva Bajlonijeve pivare u drugoj polovini 30-tih godina XX veka.

 Posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana pod nazivom ''Beograd''. Ovaj pogon poznatiji kao ''Skadarlija'' prodat je na aukciji  2006. godine i vise su njemu ne proizvodi pivo.

Pogled na nekadasnju BIP-ovu pivnicu i fabriku piva ''Skadarlija''

BIP ''MOSTAR''

Ipak, prava “industrijska” (masovna) proizvodnja piva pocinje 1872. godine, kada je pancevacki industrijalac Dordje Vajfert izgradio savremenu i modernu pivaru na brdu van grada, zvanom Smutekovac, a sada Mostar. Poreklom Nemac, dusom Srbin, poticao je  iz pivarske porodice. Pre nego sto  se upustio u gradnju nove pivare, Vajfert je drzao Knezevu pivaru u zakup, koja je zbog nerentabilnosti zatvorena 1871. godine.

 Sve dotadasnje pivare u Beogradu i Srbiji (jagodinska 1852., cacanska 1852., aleksinacka 1865., valjevska 1870.) bile su manuelne i sa manjim kapacitetima, tako da je nova Vajfertova pivara izazvala veliku konkurenciju, a i vecu potrosnju i to kvalitetnijeg piva. Pivara je bila veoma moderna za svoje vreme i kao takva imala je veliki znacaj za razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Pivara je bila planski zasnovana sa svim zgradama koje je zahtevala tadasnja tehnologija proizvodnje piva. Za Beograd ona je bila jedna od oznaka njegovog prosperiteta i teznji za priblizavanjem razvijenim zemljama pa se kao takva cesto prikazivala na publikacijama koje su isticale razvoj grada.

  Iz prvih godina rada zna se samo da je tada mogla da proizvede 50.000 hl godisnje, sto je zaista bila rekordna kolicina. Krajem 19. veka pivara je imala moderne masine koje su nabavljene uglavnom iz Nemacke: masine poznate firme Ame- Gizeke-Konegen, parnu masinu Masinske fabrike u Nirnbergu (MAN), parni kotao sistema Stajnmiler itd. Pivara je 1897. godine imala ulozeni kapital u iznosu od 1.280.000 dinara i to: u obrtu 240.000, u zgradama 860.000, u masinama 180.000 dinara. Ukupna parna pogonska snaga iznosila je 75 KS. U pivari je bilo zaposleno 68 radnika sa radnim vremenom od 12 sati. Vrednost proizvodnje iznosila je 672.000 dinara. 

  Srpska pivara Djordja Vajferta, dobila je zlatnu medalju za kvalitet piva na Svetskoj izlozbi u Parizu koja je odrzana od 6 maja do 17. septembra 1889. godine, dok je isti uspeh ponovila na istoj izlozbi 1900. godine.

Izgled zaglavlja poslovnog pisma '' Prve srpske parne pivare Dorde Vajfert AD''. 


DORDE I MARIJA VAJFERTProdaja piva Vajfertove pivare

 

  TESLA U VAJFERTOVOJ PIVARI

U Beograd je 1. juna(po novom kalendaru) 1892. godine, prvi i jedini put u svom zivotu  stigao veliki srpski naucnik Nikola Tesla. Drugog dana svog boravka Tesla je primljen na audijenciju kod princa prestolonaslednika Aleksandra Obrenovica, koji ga je tom prilikom odlikovao ordenom Svetog Save. Uvece je za jednog od najvecih Srba svih vremena u zgradi Vajfertove pivare priredena svecana vecera, za sunarodnika '' koji ce sjajno osvetlati obraz srpskom narodu na polju nauke''. Na banketu je prvu zdravicu digao predsednik opstine Marinkovic  pozelevsi da ga bog pozivi na srecu zemlje i naroda, a na korist nauke, kojoj je poklonio paznju, primivsi neobicno ljubazno i radosno nasega dragoga gosta. Nazdravio je gospodinu Tesli i g. Alkovic, rektor Velike skole. U lepome govoru napomenuo je, izmedu ostaloga, da se raduje, u ime najveceg prosvetnog zavoda u Srbiji, sto je srpsko ime njegovo steklo toliko glasa u naucnom svetu, da se svi Srbi njime mogu ponositi. Gospodin Tesla se zahvalio na zdravici, i u svome govoru pomenuo da ce njegovo srce daleko preko Atlantskog okeana, vazda kucati za srpstvo i njegovu buducnost i u casovima kad ga njegove misli budu nosile u sferu elektricnih talasanja. Odgovor Teslin docekan je burnim i dugotrajnim "ziveo"!  Tada je pesnik Jovan Jovanovic Zmaj, kazu letopisci, uzbuden i uzbudena glasa procitao svoju pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd".

Nikola Tesla Ne znam sta je, je l' sustina Il' to cini samo miso - Cim smo culi dolazi nam Odmah si nas elektriso. I ti Tesla, u kojem se Ispolinske misli roje, Tebe vraca nedolje, Da poljubis stablo svoje.  "Ljubi stablo, dojcine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli..."   Beograd je danas sretan, Rukujuc' se srpskom dikom I otkriva srce svoje Pred Srbinom velebnikom. No ti moras opet natrag Sastanak nam kratko traja - Al' toplotu nosi sobom Bratinskoga zagrljaja.

  Za vreme Prvog svetskog rata, Vajfertova pivara, buduci da je bila takoreci na samoj obali reke Save, bila je laka meta austriskih topova. Ali nakon rata Vajfert najvecim delom koristi ratnu odstetu da obnovi i cak prosiri pivaru, koja je dvadesetih godina mogla da proizvede godisnje i do 120.000 hl piva. Godine 1921. Dorde Vajfert transformise svoju pivaru u akcionarsko drustvo pod nazivom 'Prva srpska parna pivara Dorde Vajfert A.D'' sa kapitalom od 20.000.000 dinara. Kao vlasnik pivare Vajfert je uneo u drustvo, umesto gotovog novca svoju pivaru i fabriku slada u Beogradu, zajedno sa zemljistem, zgradama, masinama, stovaristima sirom Srbije. Glavni akcionari pored Vajferta bili su : dr Ferdinand Gramberg, Ferdinand Mejer, dr Voja Veljkovic, Ljuba Lijesanin, dr Protic i mnogi drugi.

  Glavni proizvod pivare bilo je pivo, a u sporedne su spadali slad i led. Prosecna godisnja potreba materijala pri osmocasovnom radnom vremenu i pri punom kapacitetu proizvodnje zahtevala je 220 vagona slada, 27.000kg hmelja i 60.000 m³ vode. Dorde Vajfert ostace zapisan u hronici BIP-a kao pionir prave, za ono vreme najmodernije, industrijske proizvodnje piva. On je zapravo svoje pivarsko poslovanje u Beogradu poceo pomazuci ocu, a umro je 12. januara 1937 god. kao jedan od najbogatijih , ako ne i najbogatiji covek u Srbiji i jedan od najvecih industrijalaca u Jugoslaviji. Po njegovoj smrti u pivari je osnovan ''Dobrotvorni fond Dorda Vajferta od 100.000 dinara. Prihodi od ovog fonda, koji su se svake godine povecavali, sluzili su za odevanje i delimicno izdrzavanje dece siromasnih sluzbenika i radnika.   BIP POSLE 1945. GODINE

Posle Drugog svetskog rata Vajfertova pivara je nacionalizovana pod nazivom '7 juli'. Najznacajniji datum u novoj hronici razvoja BIP-a je 23. januar 1963. godine, kada je odrzana zajednicka sednica radnickih saveta industrije piva ''7. jul'' (Vajfertova pivara), ''Pivare Beograd'' (Bajlonijeva pivara) i preduzece ''Bezalko'' na kojoj je doslo do udruzivanja u BEOGRADSKU INDUSTRIJU PIVA I BEZALKOHOLNIH PICA – BIP. Udruzivanje oznacava i pocetak znatnih ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju pogona. Osnovna delatnost udruzenog kolektiva bila je proizvodnja piva, slada, sirupa, leda i bezalkoholnih pica.

BIP – CACAK

 

 Osnivac pivare u Cacku Ferdinand Kren rodjen je 30. maja, 1826. godine u Rumi, koja je tada pripadala Austriji. Po zanimanju je bio pinter, pivar i trgovac i kao takav dosao je zajedno sa svojim bratom tisljerom Jakovom Krenom u Cacak 1849. godine, nastanio se tu i ostao da zivi i radi. 'Vec druge godine po dolasku u Cacak, 1850. godine, Kren je otpoceo proizvodnju piva, koje je cuvao u malim kazanima, ali prvenstveno za svoje potrebe, a prema sccuvanim dokumentima poceo ga je prodavati kafedzijama, trgovcima i drugima tek 1861. godine.

 Godine 1885. kada je Kren iz inostranstva dobavio prvu parnu masinu i kada je sazidao gradevine za pivaru i mlin, pocela je znatno veca proizvodnja piva za siru potrosnju. Kada se Krenov sin Stevan se vratio sa skolovanja 1886. godine, pivara je vec bila modernizovana ugradnjom parne masine, a promenila je ime u 'Parna pivara Ferdinanda Krena i sina''.
Pivara je nastavila od 1921. godine da posluje pod nazivom 'Pivara Kren i Stankovic. 1922. godine obnovljen je rad pivare pod imenom 'Parna pivara Kren i Stankovic'.

 Po zavrsetku Drugog svetskog rata, 5. decembra, 1946. godine  postaje drzavna pivara u sastavu Mlinskog preduzeca pod nazivom ''22 Decembar''. Tako posluje kratko vreme i izdvaja se 1948. godine i formira samostalnu organizaciju pod nazivom Preduzece za proizvodnju piva i slada ''Ovcar'' Cacak, a 1967. godine stupa u integraciju sa BIP-om u  okviru kojeg radi kao samostalni pogon u Cacku pod imenom 'Beogradska industrija piva Beograd - pogon Cacak'.'

Sedamdesetih godina kada su Ustavnim amadmanima utemeljenje prve osnovne organizacije udruzenog rada, u BIP se integrisu i pivare ''20. oktobar'' – Sremska Mitrovica kao i pivara ''Toma Kostic'' iz Leskovca. U tom periodu u Cacku je izgradena i fabrika za proizvodnju slada koja ce biti i jedna od najvecih u Evropi i ciji je ekonomski znacaj prevazisao okvire BIP-a.

Nakon integracije BIP belezi nagli razvoj koji se kretao u dva osnovna pravca; razvoj i povecavanje produktivnosti postojecih i novih industrijskih kapaciteta uz odgovarajuce proizvodne integracije i tehnolosko-tehnicki razvoj i sirenje proizvodnog i usluznog programa i trzista. U decembru 1971. godine proizveden je i milioniti hektolitar piva,

Današnji izgled BIP-a

Copyright © 2010.   A.D. "BIP Beograd" - Beogradska industrija piva
Bulevar Vojvode Putnika 3-5, Beograd, Telefon +(381)(11) 2652-322